Cene nekretnina u Srbiji i okruženju: stanovi na Jadranskoj obali najskuplji

Poslednjih godina u Srbiji i zemljama u okruženju zabeležen je konstantan rast cena nekretnina. Najveći porast cene kvadrata evidentiran je u većim gradovima Balkana, pogotovo u prestonicama, pa sudeći po ceni, kupovina stana u Beogradu i Zagrebu predstavlja poseban prestiž.

Ukoliko želite da postanete vlasnik stana na hrvatskom ili crnogorskom primorju, moraćete takođe da izvojite veliku sumu novca. Slična je situacija i sa kupovinom nekretnine na najpoznatijem srpskom skijalištu Kopaoniku.

Ako vas zanimaju cene nekrentina u gradovima Srbije više detalja možete pogledati na sajtu mojanekretnina.rs. Istraživanje koje smo uradili i koje predstavljamo u narednim redovima, delom se oslanja i na podatke sa njihovog sajta.

Cene stanova u Srbiji konstantno rastu

Trend rasta cene nekretnina u 2019. godini primetan je u većini gradova u Srbiji. Istraživanje koje je obuhvatalo sve srpske gradove pokazalo je da su cene stanova skočile za  8,25 % u odnosu na 2018. godinu. Pri tom najviše su porasle cene u Beogradu, gde je zabeležen porast cena za 8,97%, a na Kopaoniku (čak 29,41%).

Ukoliko razmotrimo cene kvadrata u Srbiji, na prvom mestu, kao najskuplji ističe se poznati turistički centar Kopaonik sa 1.608 evra. Sledi Beograd, gde je prosečna cena kvadrata bila 1.513 evra. Na trećem mestu je Novi Sad sa prosečnom cenom od 1.297 evra za kvadratni metar stambenog prostora. Zanimljivo je da Zlatibor i dalje ostaje jedna od najskupljih lokacija u Srbiji, sa cenom od 1.277 evra po kvadratu, iako u 2019. godini beleži negativan rast cena.

Što se srpske prestonice tiče, najskuplji stanovi se trenutnu na lokaciji Beograd na vodi, gde je prosečna cena kvadrata 3.060 evra, dok je najskuplja opština u Beogradu i Srbiji opština Stari grad i poznata Knez-Mihailova ulica. Cena kvadrata u ovoj ulici i na Obilićevom vencu u proseku iznosi 3.026 evra.

Da cene stanova rastu iz godine u godinu u celoj Srbiji, potvrđuje i stanje u Nišu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu. U Nišu je prosečna cena stanova 805 evra/m². Za kupovinu nekretnine u Kragujevcu, Kraljevu i Kruševcu potreban vam je sličan budžet, jer se kvadrat u ovim mestima kreće od 615 do 650 evra.

Stan u Valjevu, Pančevu i Subotici košta oko 500 evra po kvadratu, što je za čak 200 evra manje od najjeftinijih stanova na beogradskoj periferiji. Ovaj podatak govori dovoljno o tome da su cene stanova u prestonici neuporedivo veće u odnosu na ostale manje gradove u Srbiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, najniže prosečne cene novogradnje u 2019. godini obračunate su za Tutin, Novu Varoš i Bujanovac, gde je cena kvadrata oko 430 evra.

Kakve su cene u gradovima u region?

U poređenju sa gradovima u regionu, Beograd ipak nije grad u kome su stanovi najskuplji. Cene nekretnina u srpskoj prestonici su više od onih u Zagrebu, Sarajevu, Banjaluci i Skoplju, ali su i dalje niže od onih na Jadranskom primorju i u Ljubljani.

Stan u Banjaluci skuplji od stana u Sarajevu

Rast cena stanova nije nešto što se događa samo na srpskom tržištu nekretina. Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku BiH, prosečna cena kvadrata u Sarajevu 2018. godine je iznosila 1.232 konvertibilnih maraka, odnosno 629 evra. U 2019. godini je došlo do povećanja cena, pa se kvadrat  kretao od 1.350 do 1.450 KM, odnosno od 690 evra do 741 evro.

Najskuplji stanovi u Republici Srpskoj su u Banjaluci, gde je prosečna cena kvadrata 2.160 KM, tj. 1104 evra. Sledeći najskuplji grad je Trebinje, gde je za kvadratni metar stambenog prostora potrebno izdvojiti  1.574 KM ili 804 evra.

Crna Gora u rangu sa evropskim metropolama

Vrtoglav rast cena godinama beleže i gradovi na crnogorskom primorju. Posebno su traženi stanovi u Budvi i Herceg Novom, dok su najekskluzivnije kuće u Boki Kotorskoj.

Na listi sajta Global Property Guide stoji da je prosečna cena koju treba izdvojiti po kvadratu za nekretnine u Crnoj Gori 1.400 evra. Međutim, za stan na moru, u zavisnosti od lokacije i pogleda, u Budvi ili Tivtu biće potrebno izdvojiti od 1.500 do 5.000 evra po kvadratu. Za one koji traže luksuz i spremni su da plate visoku cenu, na crnogorskom tržištu nekretnina mogu pronaći nove stanove u Tivtu za više od 8.000 evra po kvadratu. Cena kvadrata kamenih vila koje su simbol Kotora kreće se oko 6.000 evra.

Kuće na hrvatskom primorju posebno na ceni

Cene stambenog prostora rastu i u Hrvatskoj, pogotovo u Zagrebu i na primorju – u Zadru, Splitu i Dubrovniku. Hrvatski državni zavod za statistiku objavio je podatak da su cene nekretnina u 2019. godini skočile za 10,4% u odnosnu na 2018. godinu. To je ovu balkansku zemlju stavilo na treće mesto u Evropi po rastu cena.

Prosečna cena kvadrata u Zagrebu iznosila je 12.338 kuna ili 1.620 evra. Međutim, iako su stanovi u hrvatskoj prestonici među najtraženijima, oni ipak nisu najskuplji. Prvo mesto definitivno drži Dubrovnik, sa prosečnom cenom kvadrata od čak 3.842 evra. Ovo je cena koja važi za stanove, a za kuću sa dvorištem potrebno je izdvojiti još više novca, tačnije 4.391 evro po kvadratu.

Ni Split ne zaostaje sa cenama, pa je tako prosečna cena kvadrata stana 3.016 evra, a kuće 3.183 evra. Slična situacija je i u Zadru, gde kvadrat košta 2.238 evra.

Bez rasta cena u Sloveniji i Severnoj Makedoniji

Dok ceo region prati trend rasta cena, u Sloveniji tržište nekretnina miruje. Kvadrat u Ljubljani u proseku iznosi oko 2.780 evra za stanove u novogradnji, dok je za stare stanove potrebno izdvojiti nešto manje novca, oko 2.190 evra po kvadratnom metru.

Slično kao u Hrvatskoj i Crnoj Gori, nekretnine su nešto skuplje na slovenačkoj obali. Tako kvadrat stana u primorskom gradiću Koparu košta 2.440 evra. I tržište nekretnina u jednom od najromantičnijih evropskih gradova Bledu, raste svake godine za 20-30%. Kvadratni metar u proseku ovde košta oko 2.000 evra.

Od Triglava do Vardara – duplo jeftiniji stanovi biće u Severnoj Makedoniji. Cena kvadrata u Skoplju je 1.134 evra.

Sa cenom raste i prodaja

Konstantan rast cena na tržištu nekretnina u Srbiji koji je dominirao u 2019. godini dokaz je da se  tržište razvija i da postoji tendencija da tako ostane i u godinama koje slede. Bez obzira na to što cene stanova rastu, prodaja ne stagnira. Ovo se posebno odnosi na novogradnju, koju kupci radije biraju jer nemaju dodatnih troškova oko renoviranja stana.

Prema poznavaocima domaćeg tržišta, većih promena u cenama nekretnina u ovoj godini neće biti. Procenjuje se da će 2020. godina biti godina usporavanja rasta cena, jer toliki rast zabeležen u protekle 3 i 4 godine ipak nije održiv.