Kako gajiti povrće i u toku zime?

Mislili ste da je povrće moguće gajiti samo u toku sezone i toplijeg vremena? Zima je podjednako pogodna za gajenje ne samo povrća, već brojnih drugih biljnih kultura, naravno, uz primenjivanje određene tehnike.

Nećete verovati gde se sve i na koji način može gajiti vaše omiljeno povrće i voće. Jednostavno i lako, možete cele godine imati svež paradajz, spanać, pa čak i jagode.

Iako je istina da je zimi smanjen obim posla i proizvodnje u poljoprivredi, plastenici i staklenici nude rešenje za gajenje tokom cele godine, bez obzira na vremenske prilike. Na koji način, i gde sve možete gajiti jednogodišnje biljke u toku zime, saznajte u nastavku teksta.

Koja sve oprema je potrebna za gajenje tokom zime?

Od opremljenosti i tipa objekta direktno zavisi uspešnost gajenja, odnosno sam rast i razvoj biljaka, pa je od esencijalnog značaja nabaviti dobru opremu.

Najosnovniji deo opreme, pored plastenika, odnosno objekta, su grejalice i sistem za navodnjavanje, jer pojedine kulture zahtevaju specifičan način navodnjavanja kako bi uopšte mogle da uspeju, bez obzira na godišnje doba.

Svu opremu i alatke potrebne za gajenje biljaka u plastenicima možete pronaći na sajtu idealno.ba i poručiti online.

Koje sve kulture mogu da se gaje?

Neke od najčešće gajenih kultura u plasteicima su: zelena salata, krastavac, paprika, patlidžan, spanać, blitva, luk i paradajz. Međutim, najbolje bi bilo da se fokusiramo na kulture koje su svakako otpornije na niže temperature, kao što su: različite vrste kelerabe, celer, šargarepa i rotkvica.

Lekovito bilje i jednogodišnje kulture koje su otpornije na zimu imaju nekoliko puta veću šansu da uspeju od onih koje za to nisu pogodne.

Ono što je najzanimljivije je da u plasteniku možemo gajiti i jagode. Iako smo navikli da ih imamo samo od aprila do juna, malo je poznato da ih možemo zasaditi i u plasteniku u toku zime, a čak i van plastenika ukoliko planiramo da ih presadimo u saksije.

Saksije možemo držati i na terasi ili balkonu, naravno, ukoliko su zatvorenog tipa i ukoliko dovoljno često zalivamo, jer se u plasteniku preporučuje sistem navodnjavanja ‘’kap po kap’’.

Kakve uslove je potrebno obezbediti biljkama?

Svrha plastenika je da očuvaju toplotu koju možemo i veštački proizvesti i da omoguće da u kontrolisanim uslovima gajimo povrće koje na otvorenom nikako ne bi opstalo u zimskom periodu.

U objektima je moguće optimizovati faktore koji utiču na rast biljaka kao što su temperatura, relativna vlažnost vazduha, koncentracija ugljen dioksida, trajanje i jačina osvetljenja i drugi.

Koje su optimalne vrednosti?

Optimalne vrednosti navedenih faktora najviše zavise od biljne vrste, ali obično su dovoljni uslovi koji su van okvira mraza, odnosno temperature preko 13 stepeni celzijusa za kupusnjače, rotkvice i druge otpornije vrste. 

Sa druge strane, za paradajz, papriku i slične kulture potrebna je temperatura od 22-25 stepeni, što može biti ozbiljan izazov u zimskim mesecima, kada temperatura ne prelazi 0 stepeni.

Koliko možemo uticati na navedene faktore najviše zavisi od tipa objekta i opremljenosti plastenika, zato je od suštinske važnosti da se objekat što bolje opremi kako bi osigurali rast i razvoj gajenih biljaka.

Kako pripremiti zemljište za setvu?

Zemljište treba pripremiti sa dosta humusa i organske materije kako bi, pre svega bilo dovoljno toplo i kako bi seme moglo da proklija. Seme koje je posađeno i proklijalo, treba redovno zalivati, okopavati i prihranjivati, isto kao i tokom letnje sezone treba postupati sa njim.

Za setvu treba odabrati toplije dane, kada ćemo dobro zatvoriti plastenik i osigurati sve na vreme, da ne dođe do ne predviđenih prodora hladnoće. Kada dođe mart mesec, sve što je zasađeno u periodu jesen-zima će biti veoma razvijeno, a verovatno i spremno za branje.

Kako zagrejati plastenik u toku zime?

Pre svega je važno plastenik obložiti duplom folijom sa vazdušnim jastučićem između dve folije. Ovo je od veoma velike važnosti i u periodima jako niskih temperatura (oko -20 stepeni) kada većina kultura ne može da opstane bez ove efikasne metode.

Biljke možemo pokriti agrotekstilom, koji sprečava štetne efekte niske temperature i podiže je za 3-4 stepena. 

Dodatno zagrevanje praktično nije neophodno ukoliko temperature nisu izuzetno niske. Na našim prostorima poljoprivrednici u 99% slučajeva ni ne koriste dodatno zagrevanje u plastenicima.

Pomoću ovog načina gajenja, možemo tokom cele godine obezbediti sebi organsku ishranu uz minimalni budžet, a tokom cele godine.

Jedna od glavnih prednosti plastenika je što ne moramo u njima do kraja da gajimo biljke, već možemo napraviti samo rasadnik iz kog ćemo presađivati u saksije. To onda pojeftinjuje i izgradnju plastenika jer je dovoljna daleko manja visina, a to olakšava i zagrevanje.