Zašto treba obratiti pažnju na standard ISO 8501-1

Dijagnostika stepena korozije na čeličnoj površini nije bitna samo zbog određivanje adekvatnog načina peskarenja i  izbora abraziva, što spada u tehnološke momente, već se tiče i ekonomije izvođenja radova budući da može da dovede do povećanih troškova.

Ekonomski momenat je bitan i u planiranju budžeta za nabavku materijala pri čemu se podrazumeva da se očekuje čelična konstrukcija odgovarajućih svojstava, ali i kasnije tokom korišćenja.

Ukoliko se čelik tretira neadekvatnim metodama, bilo da je u pitanju postupak, ili sredstvo, vrlo lako se može desiti da se korozija kroz neko vreme ponovo pojavi, a to donosi niz i materijalnih i finansijskih problema. Greške u određivanju postupka peskarenja uglavnom  se ne otkrivaju tokom nanošenja antikorozivne zaštite, već onda kada se pojavi korozija, a to znači kada su metalne konstrukcije već u upotrebi, pa saniranje takvih stvari ima i multiplikovane posledice.

• Važnost određivanje odgovarajućeg postupka peskarenja

Zaštita čeličnih konstrukcija od korozije podrazumeva tretiranje antikorozivnim premazima, a preduslov dobro odrađenog posla jeste priprema za bojenje.

Važnost pripreme pojašnjavaju situacije u kojima je antikorozivna zaštita urađena u skladu sa svim standardima, poštovanjem tehnoloških procedura i ulaganjem u najsavremenije materijale za zaštitu, a korozija se, kroz neko vreme, ipak pojavila! Razlog za to je nestručna priprema, a to znači da nešto nije dobro urađeno u postupku peskarenja.

Peskarenje predstavlja fino čišćenje čelika i podrazumeva postupak u kome se pod mlazom abrazivnog materijala, pod pristiskom komprimovanog vazduha površina čelika dovodi u brušeno, hrapavo ili matirano stanje. Zadnja faza u postupku jeste čišćenje površine četkom, usisivačem ili suvim i čistim vazduhom.

Izbor postupka peskarenja zavisi od stepena zaprljanosti čelika koji se definiše standardom ISO 8501-1 i koji se navodi u projektnoj dokumentaciji.

• Nivoi korozije čelika po standardu ISO 8501-1

Atmosferski uticaji na čeliku proizvode određene hemijsko fizičke promene koje nazivamo korozijom i čije se postojanje može utvrditi vizuelnim opažanjem. Usled korozije čelik gubi očekivana svojstva metala: dolazi do promene hemijskog sastava materijala, na površini, ili u celoj masi što proizvodi promene niza fizičkih i hemijskih karakteristika, konstruktivnih svojstava, ali i estetskih odlika.

Stepen čistoće na osnovu koga se definiše način peskarenja određenog čeličnog elementa koji je vizuelno zapažen opisuje međunarodni standard  ISO 8501-1. Po osnovu ovoga mogu se izdvojiti četiri nivoa zaprljanosti.

Ako su se na površini vruće valjanih čelika pojavile ljuspice različite debljina, čvrsto vezane za površinu, radi se prvom, A nivou zaprljanosti. Po sastavu ove ljuspice su oksidi gvožđa, magnetita i hematita. 

Stanje u kome je površina čelika počela da rđa, i da se sa površine odvajaju ljuspice je drugi nivo zaprljanost, dok je situacija u kojoj se na povšini gde su bile ljuspice vidljive jamice nastale pod dejstvom korozije opisuje kao treći stepen zaprljanosti. Najviši stepen zaprljanosti je kada su jamice nastale korozijom zahvatile velike površine čelika, i na kojima ne postoje ljuspice.

• Stepen čistoće čelika nakon peskarenja

Dovođenje čelika u idealno stanje za tretiranje zaštitom podrazumeva da je postignut odgovarajući stepen čistoće. Dijagnostika stepena zaprljanosti kao posledicu ima i određivanje abrazivnog materijala za peskarenje ( čelične kuglice, pesak, korund, čelični opiljci…) i samog tretmana. 

• Stepen čistoće definisan je standardom ISO 8501-1 po osnovu koga se razlikuju:

• Sa 1: podrazumeva čelik očišćen od masti, ulja, mehaničkih prljavština, ljuspica, korozivne boje, stranih čestica koje nisu čvrsto vezane za površinu  i slično. Ovaj stepen čistoće se postiže laganim čišćenjem mlazom tako da se idealno očišćena površina može definisati vizuelnim opažanjem.
•  Sa 2. se postiže temeljnim čišćenjem mlazom,  takođe se definiše vizuelnim opažanjem, bez uvećanja, i znači da se sa površine otklanjaju sve primese koje su bile čvrsto vezane za površinu. Korozivne ljuspice, boje, strane čestice , ulja, mehanička prljavština za koju je procenjeno da zahteva viši stepen sile za odvajanje od površine zahteva i temeljniji postupak čišćenja.
• U kategoriju Sa 2.5 koja se postiže postupkom veoma temeljnog čišćenja čelik treba da se dovede do nivoa da se ostaci nečistoće mogu videti samo  u tragovima u vidu mrlja i traka.
• U novou Sa 3 čelik treba da se dovede u stanje u kome površina treba da ima jednoličnu boju metala. Ovo znači da se sve nečistoće, mehaničke, od korozivnih ljuspica, boje, ulja čiste veoma temeljnim  mlazom i odgovarajućim abrazivima.

Obaveza izvođača radova jeste da se striktno pridržava navedenog standarda, a kako je puno pravo naručioca da ima uvid u projektnu dokumentaciju pojašnjenja radi, uz ISO 8501-1 navode se i švedski standard SIS 05 09 00, ili britanski standard BS 7079: 1989.