Mentalno zdravlje u trudnoći – kada zatražiti pomoć

Briga o mentalnom zdravlju veoma je važna pre, tokom i nakon trudnoće. Ne postoji period u životu kada brigu o mentalnom zdravlju možemo zanemariti. Pojedine žene će prve mentalne probleme prepoznati upravo tokom trudnoće, dok će druge u trudnoću uploviti svesne problema sa kojima su se već suočavale.

Određeni poremećaji, kao što je postpartum depresija, javljaju se nakon porođaja i mogu imati veoma ozbiljne posledice. Bez obzira da li ste trudnica koja se već bori sa anksioznošću ili depresijom, ili samo želite da saznate na koje simptome bi trebalo da obratite pažnju – važno je da znate da rešenje i adekvatan tretman uvek postoje.

Planiranje trudnoće i razgovor s ekspertima

Ako ste se već susreli sa problemima kada je mentalno zdravlje u pitanju, a želite da ostanete u drugom stanju, obavezno se posavetujte sa stručnjacima – psihijatrom, lekarom opšte prakse i ginekologom. Teme konverzacija mogu biti: uticaj mentalnog zdravlja na trudnoću, uticaj trudnoće na mentalno zdravlje, upotreba lekova tokom trudnoće i briga o zdravlju majke i ploda.

Tokom cele trudnoće redovno odlazite na kontrole – ne samo kod ginekologa, nego i kod psihijatra. Otvoreno pričajte o problemima sa kojima se susrećete. Mnoge trudnice su u strahu da će priznanje psihičkih problema sa kojima se suočavaju naići na osudu lekara ili čak dovesti u pitanje njihovu sposobnost da se ostvare u ulozi majke. Međutim, cilj stručnjaka je da se problem što pre identifikuje, pronađe rešenje i prevaziđe prepreka, kako bi buduća majka mogla nesmetano uživati u ostatku trudnoće.

Mentalni problemi koji se ne tretiraju pravovremeno, prete da postanu sve dublji, a trudnica dobija ideju da rešenja nema. Bez obzira da li simptome uočite pre, tokom trudnoće ili je u pitanju postporođajna depresija, obraćanje stručnom licu je uvek odličan izbor!

Osećaj potištenosti i anksioznosti

Anksioznost se javlja često tokom trudnoće. Međutim, reč je o tabu temi, o kojoj buduće majke retko kada razgovaraju. Zbog toga se trudnica koju muči anksioznost, na svu svoju muku, još oseća i usamljeno. Ako se tokom trudnoće prvi put susreće sa anksioznošću, to može biti snažan udarac za buduću majku, jer jednostavno ne zna kako da se postavi.

Anksioznost se najčešće javlja kod prvorotki koje strahuju za zdravlje deteta i sopstveno zdravlje. Prvi korak bi uvek trebalo da bude savetovanje sa lekarom, kako bi se utvrdio uzrok i pronašlo rešenje. Često se trudnicama preporučuje psihoterapija.

Jedan od načina da se smanji anksioznost tokom trudnoće je kvalitetna prenatalna nega. Danas se sve više trudnica odlučuje za prenatalno testiranje, koje u vrlo ranoj trudnoći može otkriti zdravstveno stanje deteta. Moj prenatalni test dostupan je već od desete nedelje trudnoće i otkriva najčešće trizomije – Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom, kao i pol bebe. Za analizu je dovoljno uzorkovati samo malu količinu venske krvi majke i rezultati stižu već za nekoliko dana. Test je precizan, pouzdan i nema rizika ni po mamu ni po bebu.

Depresija u trudnoći

Depresija je ozbiljno psihičko oboljenje koje nikada ne bi trebalo shvatiti olako, a posebno ne tokom trudnoće. Osobe koje su se ranije borile s depresijom, često će simptome ponovo iskusiti u trudnoći. Međutim, ima i osoba koje kroz celu trudnoću prođu bez susreta s depresijom. Dakle, situacija varira od slučaja do slučaja, ali je uvek neophodan oprez. Ako sumnjate na depresiju, obratite pažnju na sledeće simptome:

• negativno razmišljanje
• osećaj neopisive tuge i beznadežnosti
• poremećaj spavanja (nesanica ili previše sna)
• bezvoljnost i smanjena želja za interakcijom s ljudima (čak i najbližima)
• gubitak apetita.

Ukoliko ste se pronašli u nekoliko navedenih simptoma, što pre potražite lekarsku pomoć. Zajedno ćete pronaći rešenje koje najbolje odgovara vašem mentalnom stanju, ali i fazi trudnoće u kojoj se trenutno nalazite.

Medikamenti tokom trudnoće

Ukoliko ste se i pre trudnoće suočavali sa ozbiljnim mentalnim problemima i već imate određenu dijagnozu, obavezno o tome obavestite lekara koji vam vodi trudnoću. Glavni razlog je osmišljavanje plana, koji pored brige o bebi, uključuje i stalnu brigu o vašem mentalnom zdravlju. Sve vreme bi na raspolaganju trebalo da vam budu stručnjaci (lekar opšte prakse, ginekolog, psihijatar, psiholog), koji će, svako na osnovu svoje ekspertize, pristupiti potencijalnom problemu.

Kada je reč o korišćenju medikamenata tokom trudnoće, situacija je uvek individualna. Lekar će uzeti u obzir varijable kao što su: rizik prekida tretmana bolesti tokom trudnoće i rizik po razvoj ploda ako majka nastavi s terapijom.

U pitanju je odluka koju je teško doneti, jer je budućnost često neprevidiva kada je mentalna bolest u pitanju. U obzir se uzima: ozbiljnost mentalnog stanja, stanje u kojem se majka može naći ako prestane da uzima prepisanu terapiju, rezultati koje su ranije dale metode lečenja bez medikamenata (poput psihoterapije). Postavlja se i pitanje kako i kada bi se terapiji trebalo vratiti nakon trudnoće i kakav je uticaj na mogućnost dojenja.

Većina problema koji utiču na mentalno zdravlje, povezani su sa bezvoljnošću i apatijom. Suočavanje sa simptomima anksioznosti ili depresije ponekad će vam otežati odlaske na redovne kontrole. To je ujedno i jedna od najvećih opasnosti koju ovakvo oboljenje može doneti tokom trudnoće. Koliko god se loše osećali, pronađite u sebi onu poslednju trunku snage i nemojte propuštati kontrole. Poseta lekaru će doneti rešenje za oba problema – uverićete se da je s vašom bebom sve u najboljem redu, a dobićete i kvalitetne savete kako da se izborite sa mentalnim problemima koji vam otežavaju trudnoću.