Evolucija električnih automobila i njihov značaj

Uvedeni pre više od 100 godina, električni automobili uživaju rast popularnosti danas iz mnogih razloga zbog kojih su i bili popularni nekada.

Tesla

Bilo da je hibrid ili potpuno električni, potražnja za vozilima na električni pogon će nastaviti da raste kako njihove cene padaju i dok potrošači optimizuju načine da uštede novac na pumpi. Ovo će definitivno biti očigledno i kod nas, gde cene goriva u Srbiji rastu pa je za otkup automobila, Srbija postala pravi raj. Upravo zato što se najviše voze stari, polovnjaci koji troše mnogo goriva. Kakvi su budući trendovi električnih automobila, pokazuje i to što trenutno više od 3 odsto novih prodatih vozila čine električna vozila, čija bi prodaja mogla da poraste na skoro 7 odsto – ili 6,6 miliona godišnje – u svetu do 2020. godine.

Sa ovim povećanjem interesovanja za električna vozila, hajde da pogledamo gde je tehnologija danas, kako se razvijala i kako će napredovati. Pridružite nam se dok istražujemo istoriju električnih automobila.

Prvi električni automobil – veliko stvaranje

Teško je tačno odrediti ko je odgovoran za pronalazak električnog automobila ili u kojoj zemlji je nastao. To je bio dugotrajni proces koji je obuhvatao niz otkrića tokom 19. Veka, od baterije do električnog motora, koji su doveli do prvog električnog vozila na putu.

Inovatori u Mađarskoj, Holandiji i SAD  počeli su da se poigravaju sa konceptom vozila na baterije i stvorili neke od prvih malih električnih automobila. Iako je Robert Anderson, britanski pronalazač, razvio prvu grubu električnu kočiju u ovo vreme, sve do druge polovine 19. veka nije bilo praktičnih električnih automobila.

U SAD-u, prvi uspešan električni automobil je debitovao oko 1890, zahvaljujući Vilijamu Morisonu. Njegovo putničko vozilo bilo je sposobno za maksimalnu brzinu od 22 km/č. Što nije mnogo, ali je izazvao interesovanje za električna vozila.
Tokom narednih nekoliko godina, električna vozila različitih proizvođača počela su da se pojavljuju širom SAD-a. U Nju Jorku se nalazila flota od više od 60 električnih taksija. Do 1900., električni automobili su bili na njihovom vrhuncu, činili su oko jedne trećine svih vozila na putu. Tokom narednih 10 godina, nastavili su da se dobro prodaju.

Uspon i pad

Da bi se razumela popularnost električnih vozila oko 1900. godine, takođe je važno razumeti razvoj putničkih vozila i druge opcije koje su bile na raspolaganju. Na prelazu iz 20. veka, konj je i dalje bio primarni način transporta. Ali, kako su Amerikanci napredovali, preorijentisali su se na skorašnji izum motornog vozila – dostupnog sa pogonom na paru, benzin ili električne verzije.

Parni pogon je bio oproban izvor energije, koji se pokazao pouzdan za napajanje fabrika i vozova. Neka od prvih vozila u kasnim 1700-tih  oslanjala su se na paru; ipak je prošlo se do 1870ih da se uhvati u primeni u automobilima. Delom zato što parni pogon nije bio veoma praktičan za putnička vozila. Parnim vozilima bilo je potrebno dugo vreme pokretanja – ponekad i do 45 minuta na hladnoći – i trebalo je dopunjavati ih vodom, što je ograničavalo njihov domet.

Kada su električna vozila došla na tržište, pojavila se još jedna nova vrsta – na benzinski pogon – zahvaljujući poboljšanjima motora sa unutrašnjim sagorevanjem u 1800im godinama. Dok su benzinski automobili obećavali, oni nisu bili bez svojih mana. zahtevali su dosta fizičkkog napora da bi se vozili – promena brzine nije bio lak zadatak i trebalo je pokrenuti ih kurblom, što je otežavalo nekim ljudima. Oni su takođe bili bučni, a izduvni gasovi su bili neprijatni.

Električni automobili nisu imali nijedan od problema u vezi sa parnim ili benzinskim pogonom. Bili su tihi, laki za vožnju i bez emisije gasova. Električni automobili su brzo postali popularni među gradskim stanovnicima – naročito ženama. Oni su bili savršeni za kratka putovanja širom grada, a loši uslovi na putu van gradova nisu omogućavali gotovo nijednom vozilu duža putovanja. Kako su ljudi imali sve veći pristup električnoj energiji postalo je lakše puniti električne automobile, što je dodatno doprinelo njihovoj popularnosti.
Mnogi inovatori tog vremena primetili su veliku potražnju za električnnim vozilima, i počeli su da istražuju načine za poboljšanje tehnologije. Ferdinand Porše, osnivač kompanije sportskih automobila sa istim imenom, razvio je električni automobil pod nazivom P1 u 1898. U isto vreme, on je stvorio prvi hibridni električni automobil na svetu – vozilo koje se napaja električnom energijom i benzinskim motorom. Tomas Edison,  smatrao je da su električna vozila superiorna i radio je na izgradnji bolje baterije električnog vozila. Čak je i Henri Ford, koji je bio prijatelj sa Edisonom, udružio se sa njim sa namerom da istraže mogućnosti za jeftini električni automobil 1914. godine.

Ipak, masovno proizveden model T Fordova je bio taj koji je zadao udarac električnom automobilu. Uveden u 1908., Model T je učinio automobile sa benzinskim pogonom široko dostupnim i pristupačnim. Do 1912. godine auto na benzin koštao je samo $ 650, dok je električni Roadster prodat za $ 1,750. Iste godine, Čarls Ketering predstavila električni starter, eliminiše potrebu za kurblom što dovodi do veće prodaje benzinskih vozila.

Razvoj puteva takođe je doprineo padu električnog vozila. Do 1920. godine, Amerika je imala bolji sistem puteva koji povezuju gradove, a Amerikanci su želeli da istražuju. Sa otkrićem sirove nafteu Teksasu, benzin je postao jeftin i lako dostupan, a benzinske stanice su počele da se pojavljuju širom zemlje. U poređenju, veoma mali broj Amerikanaca van gradova je imao struju u to vreme. Na kraju, električna vozila nestala su do 1935. godine.

Nestašica goriva i ponovno interesovanje za električna vozila

Tokom narednih 30 godina, električna vozila ušla su u neku vrstu mračnog doba sa vrlo malo napretka u tehnologiji. Jeftin i dostupan benzin i nastavak poboljšanja tehnologije motora sa unutrašnjim sagorevanjem omeo je potražnju.

Međutim, kasnih 1960-ih i početkom 1970-ih. porast cena nafte i nestašica benzina kulminira sa  arapskim naftnim embargom,  koji je stvorio sve veće interesovanje za smanjenje zavisnosti Amerike od inostrane nafte i pronalaženje domaćeg izvora goriva. Kongres je doneo nekoliko akata koja su za cilj imala razvoj električnih i hibridnih vozila.

Otprilike u isto vreme, mnoge velike i male automobilske kompanije počelia su istraživanje mogućnosti za alternativno gorivo, uključujući i električne automobile. Tako je General Motors je razvio prototip za urbane električne automobila, a američka Motor Kompanija proizvodila je električne džipove koje je pošta koristila uovkiru test programa 1975. godine. Čak je i NASA pomogla razvoju električnog vozila kada je njen električna Rover Lunar postao prvo vozilo sa ljudskom posadom na Mesecu 1971. godine.

Ipak, vozila razvijena i proizvedena tokom 1970-ih još uvek pate od nedostataka u odnosu na benzince. Električna vozila tokom tog perioda imala su ograničene performanse sa maksimalnom brzinom od 70 km/č i dometom od samo 60 kilometara.

Životna sredina pokreće dalji razvoj električnih automobila

Nakon 1970-ih, interesovanje za električni automobil je ponovo zamrlo. Sve do 1990-ih kada su u Americi doneti brojni zakoni koji su imali cilj povećanje zaštite životne sredine.
Tokom ovog perioda, proizvođači su počeli modifikuju neke od svojih popularnih modela vozila u električna. To je značilo da električna vozila sada postižu brzinu i performanse mnogo bliže benzinskim vozilima, a mnogi od njih su imali domet od 100 kilometara.

Jedan od najpoznatijih električnih automobila tokom tog vremena je GM Ev1, automobil koji je ima veliku ulogu u dokumentarcu iz 2006. ,,Ko je ubio električni automobil?’’. Pre nego da izmeni postojeći model vozila, GM je dizajnirao i razvio Ev1 iz temelja. Sa dometom od 130 kilometara i ubrzanjem od 0 do 80 za samo sedam sekundi, Ev1 je brzo stekao kultni status. Ali zbog visokih troškova proizvodnje, Ev1 nikada nije bio komercijalno isplativ, i GM je prekinuo prozivodnju 2001. godine.

Sa procvatom privrede, sve većom srednjom klasom i niskim cenama goriva u kasnim 1990-im, mnogi potrošači nisu bili zainteresovani za dodatnu optimizaciju štedljiva vozila. Iako nije bilo mnogo interesovanja, naučnici su radili na poboljšanju tehnologije električnih vozila, uključujući i razvoj baterija.

Novi početak

Prva prekretnica je bila uvođenje Toyote Prius 1997. godine. Prius je postao prvi svetski masovno proizveden hibridni električni automobil. U 2000. godini, Prius je pušten u svetu, i postigao je veliki uspeh sa poznatim ličnostima, i sam postao slavan. Od tada, porast cene benzina i rast zabrinutosti zbog zagađenja ugljen dioksidom pomogli su da Prius postane najprodavaniji hibrid u svetu tokom protekle decenije.

Drugi događaj koji je pokrenuo revoluciju električnih vozila je najava da će u 2006. godini mala kompanija, Tesla Motors, početi proizvodnju luksuznog električnog sportskog automobila koji može da ide više od 300 kilometara sa jednim punjenjem. U 2010. godini, Tesla je dobila $ 465 miliona dolara kredita da uspostavi proizvodni pogon u Kaliforniji. U kratkom vremenu od tada, Tesla je osvojila široku priznanje za svoje automobile i postala najveća automobilska industrija u Kaliforniji.

Uspeh Teslinih vozila naterao je ostale proizvođače da se uključe u takmičenje i doprineo daljem razvoju električnih vozila.

Budućnost električnog automobila

Teško je predvideti kakva budućnost očekuje električna vozila, ali je sigurno da predstavljaju veliki potencijal za stvaranje održive budućnosti. Interesovanje za očuvanje životne sredine sve više raste, u isto vreme tehnologija baterija napreduje, a nafte ima sve manje i manje. Predviđalo se da ćemo do sada imati usisivače na nuklearni pogon. Tako da, ko zna, možda će električne automobile zameniti nuklearni. Jedno je sigurno, vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanja će kad tad biti parkirana samo u muzejima.